Tags:
Uspon informacionih i komunikacionih tehnologija (ICT), kao i socijalnih medija i e-uprave, pružio je velike mogućnosti za obnovu odnosa između građana i vlada, stvaranje veće transparentnosti i prostora za participativnu demokratiju.Iako pravni okvir Kosova garantuje transparentnost, odgovornost i pristup građana javnim uslugama, uključujući informacije i javne dokumente, ima mnogo nedostataka u praktičnoj primeni. Međutim, neki pozitivni primeri su nedavno primećeni, uključujući i pristup radu skupštine kroz pokretanje sistema elektronskog praćenja, pružajući javni pristup svim informacijama i dokumentima o nacrtima zakona čije je razmatranje u toku, kao što je, takođe, zabeležila EU u svom izveštaju. Ovakav sistem omogućava proaktivnu komunikaciju, praćenje rada skupštine i njenih organa, a posebno je koristan za medije i civilno društvo, ali i za građane.Međutim, ovaj primer nisu sledile druge institucije, posebno kada je reč o transparentnosti budžeta. Iako je Ministarstvo finansija počelo da objavljuje uporedne finansijske podatke na internet stranici na mesečnom nivou, javne institucije i dalje ostaju neodlučne da objavljuju i otkrivaju podatke o svojim stvarnim troškovima. Organizacije civilnog društva su tražile pristup troškovima, ali su institucije došle do pomalo smešnog opravdanja da odbace ove zahteve.Kada se suočio sa odbijenim pristupom računima kreditnih kartica i drugim troškovima kancelarije, NVO sa sedištem u Prištini je dobio opravdanje da ‘’pružanje takvih informacija može ugroziti prava privatnosti javnih zvaničnika zbog računa za hranu i piće koji mogu otkriti verske i dijetetske informacije o pojedincima. Potonji je tužio Kancelariju premijera i, nakon pet godina sudskih bitaka, sud je odlučio u korist ovog NVO-a, navodeći da ‘’… u tom pogledu oni imaju razumno interesovanje za svaki cent koji potroše javni zvaničnici kojima su poverena javna ovlašćenja i, na osnovu te činjenice, moraju biti odgovorni za te troškove’’. NVO je kasnije koristio ovaj presedan da traži pristup troškovima kosovskih opština i primio je odgovore i sve račune od 22 opštine. I dok je ovaj pristup za pohvalu, on treba da bude proaktivan, a ne da se dešava samo na zahtev.Nedavni dobar primer otkrivanja podataka javnosti je bio otvaranje tenderskih ugovora, korak koji je pokrenula opština Đakovica, a, zatim, i druge opštine koje su, potom, pozvale Komisiju za javne nabavke da donese odluku kojom bi pozvala javne institucije da učine isto. Ovaj podatak je posebno pohvaljen od strane civilnog društva i medija, jer je omogućio više 'kopanja' u okviru dodele tendera, poštovanja zakona i potencijalnih sukoba interesa ili političkih opredeljenja.Civilno društvo poziva na bolju i proaktivniju komunikaciju sa građanima, posebno kada su u pitanju opštine, jer su one prva adresa na kojoj se građani trebaju informisati, posebno o javnim uslugama.Ipak, iako su opštinske internet stranice adekvatno opremljene za pružanje sveobuhvatnih mogućnosti za informacije o različitim područjima, one još uvek ne deluju kao instrumenti za raspravu, jer komunikacija ostaje jednosmerna ulica.Umesto toga, najčešće informacije koje se mogu pronaći predstavljaju svakodnevnu promociju rada gradonačelnika. S druge strane, nedostaju informacije i prezentacije o prioritetima opštinske potrošnje za narednu godinu, strateškim planovima koji se odnose na ekonomski i socijalni razvoj, prostorno planiranje ili specifične konkurentske predloge za kapitale infrastrukturne projekte ili pružanje usluga.Čak i kada su opštine učitale svoje razvojne ili druge dokumente, nacrte ili stvarne budžete, to se često čini u obliku PDF-a bez pratećih diskusija, elaboracija, rezimea, ili drugih načina da se informacije učine preglednijim, kao što su vizuelne prezentacije.Neke opštine se trude da unaprede svoje e-usluge, a druge prate njihove korake. Izveštaj o javnoj nabavci za 'Demokratiju Plus' u opštinama, pohvalio je opštinu Priština, ne samo da deli dobre prakse transparentnosti, već ima i platformu ‘’Otvoreni podaci’’ pružajući detaljnije informacije građanima, ali i izvođačima koji mogu biti sigurniji u ovu praksu, pomaže u izgradnji poverenja u opštinu Ii njenu praksu.Kada je reč o pristupu informacijama, internet stranice javnih institucija ne tretiraju građane podjednako, jer se službeni jezik ne poštuje uvek prema zakonu, naročito u mešovitim etničkim opštinama. Opštine sa srpskom većinom ne prenose uvek informacije na albanskom jeziku i obrnuto, kako bi informisale sve svoje građane o dešavanjima u opštini.Dakle, iako je postignut određeni napredak, od izuzetne je važnosti da se internet stranice kosovskih javnih institucija transformišu u smislenu i dvosmernu komunikaciju. Iako je promovisanje rada lidera jedne institucije važno, internet stranice bi trebalo više da se fokusiraju na informisanje i angažovanje građana da aktivno učestvuju u donošenju odluka. Dobro informisani građani služe da se ustanova uzme u obzir i da joj se pruži neophodna pomoć u donošenju boljih zakona, određivanju prioriteta investicija, obelodanjivanju zloupotreba i lošeg upravljanja i povećanju osećaja građanskog vlasništva nad institucionalnim projektima i inicijativama. Kada građani osete vlasništvo nad određenim projektom, oni će uložiti svoj trud da osiguraju pravilno funkcionisanje takvog projekta i doprinesu ostvarenju njegovih ciljeva.Platforma civilnog društva ndreqe.com je odličan primer kako bi takav model saradnje mogao funkcionisati. Ndreqe.com je posvećen poboljšanju intervencije lokalnih vlasti u prijavljivanju žalbi građana. Platforma pruža mogućnost građanima da prijave problem sa smećem, rupama, javnom rasvetom i trotoarima, na albanskom i srpskom jeziku. Potražnja građana za takvom platformom je uočena od samog početka, dok je do sada prijavljeno 2.965 slučajeva. Platforma je od početka tražila saradnju sa opštinama i trenutno aktivno sarađuje sa oko 20 opština koje su već uzele u obzir 973 prijavljenih slučajeva i rešile ih.Postoji nekoliko takvih primera dobre saradnje sa javnim institucijama širom Kosova, a posebno opštine treba da koriste ove platforme kako bi premostile komunikacijski jaz sa građanima, koji je evidentan u javnim konsultacijama o svim važnim pitanjima.
