Kategorija: Blog Organizacije: Galeria Aquarius , Alternativna , UNMIK Tags:
Na Ibru most, a preko mosta prolaze reči. Reči koje su mislili i osećali ljudi iz perioda Savezne Federativne Republike Jugoslavije danas su oživeli neki novi ljudi, umetnici. Ovo je uvod u "zaplet" koji će po svoj prilici imati samo beskraj u trajanju. Pod sloganom "Reči kao mostovi", prvi put u Mitrovici održan je prvi Festival književnosti "ZaNa", kao svojevrsna promocija kulturne saradnje između različitih etničkih zajednica.
Tokom Festivala organizovane su večeri ZaNa poezije, ZaNa debate, ZaNa murala i ZaNa knjiga poezije. Ove godine Zana se fokusirala na rodna pitanja uz akcenat na mitrovičke pesnikinje i pesnike. Kao rezultat ovih promena preko mosta, reči su našle svoje utočište u knjizi poezije štampanoj na tri jezika.
Ljatif Beriša, Vladeta Vuković, Muhamed Kerveši, Darinka Jevrić, samo su neka od imena pesnika koji su stvarali u drugoj polovini prošlog veka u Jugoslaviji. O njima u recenzijama knjige pišu Aleksandar Dunđerin i Fazli Hajrizi.
U uvodu knjige glavni "krivac" i pokretač festivala, direktorka muzeja u Južnoj Mitrovici, Nora Prekazi-Hoti, navodi da je ideja nastala zahvaljujući potrebi da se istraži pisana reč, da se traga za tim ljudima na reci, za različitim identitetima u našem okruženju.
"Predstavljajući jezik i lirski stih, upoznavajući sebe, kao i one koji su u drugoj polovini prošlog veka pisali sopstvene priče o ljubavi, bolu, postepeno se javila potreba da se ono drugo uporedo razume", napisala je Nora.
Zana u prevodu znači vile, a u stvarnosti Nora je njih iskoristila kao put ka najlepšem što uzdiže čoveka i približava ga čoveku. Ljubav. Objašnjava da je različitost u gradu kao što je Mitrovica prednost i da to treba da ujedinjuje ljude. Istina je autentična, prema njenim rečima, a spajanje Srba i Albanaca kroz kulturu je najbolji lek.
"U umetnosti je lek za sve i tu nema blefiranja, ili voliš to što radiš ili uopšte ne možeš to da radiš", istakla je ona i dodala da u pesničkom stvaralaštvu Srba i Albanaca u periodu šezdesetih i osamdesetih godina nema razlike.
"Ne znam ni šta sam očekivala, ali sam se iznenadila koliko nam je stil pisanja isti, žene revolucionarne, vredne, žene ljubavnice", otkrila je Nora i najavila inernacionalizaciju ovog festivala u narednom periodu.
"ZaNa će postati internacionalni festival sa publikom, inspirisani ženom, objavljivanjem knjiga i upoznavanjem šire javnosti sa našim aktivnostima", istakla je ona.
Korona je ove godine sva dešavanja uredila tako da je publika bila lišena neposrednog utiska, te su sva dešavanja snimana i prenošena posredstvom drugih medija, a prvenstveno televizije RTK1 i RTK2.
Sa druge strane mosta, u severnom delu Mitrovice, dobrodošlicu rečima poželela je Miljana Dunđerin. Ona je u ime Privatnog kulturnog centra Akvarijus, koji ove godine obeležava pet godina postojanja, otvorila vrata ZaNi i pokazala ono što nju i Noru spaja, poštovanje čoveka koji stvara i uklanja predrasude.
"Multikulturalizam je sam po sebi ovaj grad, i upravo nam ovaj grad diktira da moramo biti multikulturalni, a najveći izazov je ukloniti predrasude i napraviti prvi korak", podsetila je ova umetnica i naglasila da kada su ljudi veliki ne smemo da dozvolimo da im se prepisuje, rod, pol, broj.
U svetu krize identiteta, najteže je pokazati da zapravo identiteti nisu u krizi, ako njima predstavljamo i poštujemo svoju jedinstvenost i različitost i u tome ovaj festival, zaslužuje podršku, jer tome teži.
"Ovakvi festivali gde priznajemo umetnost i jedne i druge zajednice i saradnju na osnovu toga, dobijaju novi oblik života", istakla je Miljana i dodala da ključnu funkciju u multikulturalnosti ne treba dodeljivati nikome.
"Sve se zasniva na odnosu pojedinca prema pojedincu, a ne društva prema društvu i onog momenta kada ljudi kao individualna bića budu poštovali različitost kod drugih, onda će doći do pomirenja, a sve ostalo je veštački", istakla je Miljana.
Reči kao mostovi od septembra do decembra ove godine, premostile su sve podele i izolacije. Nora i Miljana su svaka na svoj način doprinele da se jug i sever podsete na neka davno prošla vremena u kojima se, kao i danas, voli sve ono što je dobro u čoveku.
„Ne teče reka, već voda, ne prolazi vreme, nego mi“ i tu možda počiva neka umetnost života. Naše ZaNe su Miljana i Nora, dobre vile upravo opominju da ne smemo da zaboravimo ko smo i odakle smo. One su umetnice koje otklanjaju sve rampe. Ovim festivalom uspele su da podsete da lepota ne zna za granice i da se ona izgovara isto - na svim jezicima - jezikom ljubavi.
U mnogim pesmama nadahuto se piše o životu, a samo neke od stofa možda će nadahniti nekog da pročita sve. Poezija će ipak pobediti svet, a sa ovakvim rečima i ovakvim ženama svaki most se lako prelazi.
Izvor fotografije: ZaNa Festival
Preuzimanje teksta dozvoljeno je uz jasno navođenje izvora i linkovanje ka izvornom tekstu ili početnoj stranici platforme.
