Kategorija: Blog Organizacije: Alternativna , UNMIK Tags:
Mesec koji diše, nešto što se otvara, treperi, tako glasi prevod turskog imena Šenaj. Šenaj Belegu (Shenaj Belegu) je zapravo tridesetogodišnja žena, nosilac ovog meseca koji otvara horizonte ljudskih duša.
Poznata je kao vrsni prevodilac, a zaposlena je kao istraživač u Centru za humanitarno pravo u Prištini gde i živi sa svojom porodicom. Rođena je u Mitrovici. Do svoje desete godine živela u severnom delu, posle rata - u južnom, a nakon što je zasnovala porodicu i postala majka, sada trogodišnje Hane, odlazi u Prištinu.
Život na različitim realcijama omogućio joj je da, kako objašnjava, nauči sve lokalne jezike, upoznaje različite ljude i dinamike njihovih života, a u tome vidi i prednosti posla kojim se bavi.
"Kod kuće pričam samo turski sa mamom i takođe srpski kad treba. Kroz jezike upoznajem i pozadinu, dušu svakog čoveka, šta je hteo da kaže. Mogu da čitam između redova i da to prilagodim da bude razumljivo i za druge ljude, a ne samo da prevodim bukvalno," istakla je ona i dodala da lično najviše voli da prevodi poeziju, Rumija prvenstveno.
Prevodi sa farskog, to jest persijskog jezika prvo na engleski, pa posle na albanski jezik i to je nešto što ona radi za svoju dušu.
Ljupkost njene prirode je zapravo izraz iskrenosti i plemenitosti kojom želi da oboji svaki svoj dan.
Pored posla koji obavlja, Šenaj voli da pomaže i ljudima i sprema jela po njenoj recepturi. Zdravo, zeleno, začinjeno sa puno ljubavi. Na njenom Instagram profilu objavljuje recepte jela koje sama sprema, i deli prijateljima.
O ukusima se standardno ne raspravlja, ali Šenaj ima ukus da pogodi kako druge može da usreći. Nekoliko godina unazad posećuje, pomaže i sprema jela u staračkom domu u Prištini i navodi da tek tada, oseća da radi ono što zaista voli.
Svakodnevno je u njenom prevodilačkom radu, suočena i sa različitim tekstovima, ali priznaje da ne voli da prevodi političke tekstove, koji su suviše ‘sterilni’:
"Politički tekstovi su veoma tehnički, a svaki tekst koji ne nosi neku poruku sa sobom, nije težak, ali jeste veštački".
O pismenosti gramatičkoj, pravopisnoj i uopšte radoznalosti mladih, Šenaj smatra da treba da bude obaveza svakog pojedinca, kao nešto što treba i mora da se neguje.
O odgovornosti kada je jezik u pitanju treba svi da misle, a naša sagovornica ističe da jezik može da zbližava ljude ukoliko se uči tamo gde treba, a gde ga nažalost nema.
"Žao mi je što pri Filološkom fakultetu u Prištini nemaju katedru za srpski jezik, dok u Beogradu ima katedra za albanologiju, a ja poznajem izvanredne studente koji puno znaju, čitaju", otkrila je Šenaj i podsetila da ipak postoje kursevi, sada virtuelni, za koje su zainteresovane sve zajednice i to uliva nadu da ljudi postaju svesni značaja poznavanja jezika u multikulturalnim sredinama.
Da nam nedostaju lepe reči jednih o drugima Šenaja ne dovodi u pitanje i odlučno tvrdi da se svako mora osvrnuti na ono što nosi u sebi, a onda iznosi iz sebe.
"Ne slažem se sa činjenicom da mi treba da se suočimo sa prošlošću, ovo je neka nova izjava koja je postala posleratni trend. Mi treba da budemo mirni sami sa sobom, posle sa našom okolinom", izričita je Šenaj i uverena da do bilo kakvog pomirenja može doći jedino ako saosećamo jedni sa drugima.
"Svi imamo iste probleme, iste prepreke, isti život, ali živimo podeljeno, a fali nam samo malo empatije, volje da upoznamo naše sugrađane, prijatelje, komšije", podsetila je ona i osvrnula se na kvote u skupštini gde je bitan, na primer, broj žena, a ne kvalitet ljudskih odnosa što ocenjuje kao veštačko.
Prirodno je da, prema njenim rečima, ljudi ne budu pod nekom vrstom nadzora, nego da slobodno obavljaju svoje najprirodnije potrebe i kao primer navodi pijacu u severnom delu Mitrovice gde slobodno trguju i Albanci i Srbi.
Sloboda je biti svoj i poznavati sebe, svoj identitet, a onda i identitete drugih, što je, kako ona navodi, i najbitnije kada se bavite prevođenjem.
"Bitno je da upoznaješ kulturu, identitet tih ljudi, a za prevođenje nisu potrebne neke ekstremne veštine, to je zanat koji se uči i u kome možeš da napreduješ ako radiš", istakla je Šenaj.
Na pitanje koja joj reč prva padne na pamet, a da zvuči isto i na srpskom i na albanskom, ona odgovara da je to biber - začin.
Kada Šenaj "zabiberi" veštinom svog prevođenja, onda sigurno nema tih reči koje svojim ukusom neće rasplamsati najtananija ljudska čula i osećanja. Ona zaista otvara zatvorene duše.
Ne prevodi žedne preko vode, već znalački i kako to ona voli, daje milost, jer se pod nebom ništa ne može sakriti, samo čini dobro, pa će ti dobro i biti.
