Kategorija: Blog Organizacije: Alternativna , UNMIK Tags:
Vjosa i Nemanja su novinari. Ona radi u Prištini kao reporterka, on u Severnoj Mitrovici kao radijski novinar. Ovo je priča o dvoje mladih ljudi koji su svoju profesiju pronašli u novinarstvu na Kosovu.
Nemanja Jakšić (29), apsolvent arhitekture, čiji rad svakodnevno možete da pratite na talasima mitrovičkog Kontakt plus radija „sasvim slučajno“ je uplovio u novinarske vode.
„Bio je neki konkurs, prošao sam i postao deo jedne male ‘škole žurnalistike’. Kasnije sam bio deo različitih predavanja, treninga, seminara, a stažirao sam i u beogradskoj agenciji ’FoNet’ neko vreme“, navodi.
Vjosa Ćerkini (Vjosa Çerkini, 27), s druge strane, svoju ljubav prema novinarstvu otkrila je dosta ranije. „Moje interesovanje za novinarstvo je oduvek bilo veliko. Još u detinjstvu sam znala da ću jednog dana postati novinarka“, objašnjava.
Studirala je žurnalistiku na Univerzitetu u Prištini i nakon završenih studija svoju novinarsku karijeru započela na nemačkoj TV stanici u Minhenu 2015. Danas radi za Dojče Vele u Prištini.
Vjosa izveštava uglavnom o politici, ljudskim pravima, obrazovanju, mladima, nezaposlenosti, rodnoj ravnopravnosti.
„U mom poslu mi se zaista sviđa što svakodnevno imam kontakt sa različitim ljudima. Drago mi je što kroz video zapise i tekstove koje pišem mogu da pružim priliku svim ljudima bez obzira na poreklo, veru, godine, da ispričaju svoju priču i podignu glas u korist zajednica koje žive na Kosovu“, naglašava Vjosa.
Nemanja prati dešavanja na lokalu, izlazi na teren, priprema priloge za radio i sajt, radi na pričama koje se tiču društveno-političkih tema, a kako kaže, voli i u studiju da razgovara sa sportistima, umetnicima i različitim sagovornicima sa severa Kosova.
U fokusu mu je trenutno tema napuštenih pasa u Severnoj Mitrovici koji predstavljaju veliki problem i za građane, ali i lokalnu samoupravu:
„Želim kroz ovaj posao prvi da saznam i objavim mnoge stvari koje su bitne za javnost, da obavestim ljude o onome što ih najviše zanima u datom trenutku, bez obzira da li su to lepe, ili nažalost loše vesti. Bitno je da ne potcenjujete publiku, jer je ona itekako sposobna da razlikuje istinu od laži. Zato je naš posao da radimo za građane, da vesti budu tačne i u pravo vreme plasirane u etar“.
U svom poslu, suočavaju se preprekama. Novinari na Kosovu se na različite načine dovijaju da dođu do informacija, institucije često nisu raspoložene da pruže odgovore na pitanja koja zaslužuju pažnju javnosti, a novinari bivaju i napadani zbog kritičkih tekstova koje objavljuju.
Nemanja, s jedne strane, kao problem sa kojim se suočava u svom radu ističe i nepoštovanja prava na upotrebu jezika, te da su im mnoga dokumenta i informacije dostupne isključivo na albanskom jeziku. Vjosa pak kaže da albanskim novinarima predstavlja poteškoću dolazak na sever Kosova, zbog barijera u saradnji između albanske i srpske zajednice na ovom prostoru.
Ipak, kada razmišljaju o budućnosti, i Vjosa i Nemanja sebe vide u novinarstvu.
Tokom svog rada bili su u prilici da sarađuju sa novinarima iz drugih zajednica na Kosovu, i oboje tvrde da su imali pozitivna iskustva.
Nemanja živi u multietničkom naselju „Tri solitera“ i poznaje ljude iz obe zajednice koji međusobno sarađuju i koji se druže.
„Uglavnom nas isti problemi muče kada su naša dva naroda u pitanju. Siromaštvo, nezaposlenost, diskutabilan sistem vrednosti, stranačko zapošljavanje, nedostatak perspektive kada su mladi ljudi u pitanju“, ističe on.
„Izgradnja poverenja među zajednicama na Kosovu jedino je moguće postići kroz saradnju građana iz svih zajednica, kako bi imali prliku da vide da smo svi isti, i iznad svega, da smo svi ljudi. Prošlost ne sme biti zaboravljena, ali moramo naučiti iz nje i zajedno živeti u miru i harmoniji. Kosovo je svačije mesto“, poručuje Vjosa.
