Kategorija: Blog Organizacije: Alternativna , UNMIK Tags:
Mimoza Studenica i Anđela Jordanović, žive i stvaraju na Kosovu; jedna u Prištini, druga u Mitrovici. Platno, papir, boje – njihovo je zajedničko „oruđe“. Umetnička dela stvaraju služeći se različitim tehnikama, ipak, prema umetničkom stvaralaštvu odnose se sa jednakom ljubavlju.
Dele i isto obrazovanje – obe su diplomirale grafički dizajn, na Fakultetu umetnosti univerziteta u Prištini, odnosno Mitrovici. Dok se dvadesettrogodišnja Anđela bavi grafikom, slikarstvom i crtanjem i radi duboku štampu, odnosno akvatintu i bakropis, četrdesetšestogodišnja Mimoza koristi tehniku filigranskog papira na platnu.
Univerzalni motiv koji prožima dela Mimoze Studenice je motiv žene, pa se tako među njenim radovima mogu videti Merilin Monro, Kejt Mos, Gejša, Japanka...
„Osećam da je žena osnova jednog društva i zato sam izabrala da je predstavljam kroz svoj rad,“ ističe.
S druge strane, Anđela se, kako navodi, bavi istraživanjem motiva.
„Istražujem figure, portrete, prostor, osvetljenje, senke...“
Svakodnevni život – inspiriše obe da stvaraju.
„Inspiraciju pronalazim svakodnevno, u ljudima koji me okružuju, u nekim svojim svakodnevnim istraživanjima o umetnosti,“ ističe Anđela, studentkinja master studija.
Običan gledalac upravo detalje iz svakodnevnog života uočava u Anđelinim radovima.
Umetnost je sastavni deo njihovih života, a šta je njihova prva misao kada neko kaže ’umetnost’?
„Život,“ odgovara Mimoza, „izražavanje“ – dodaje Anđela.
„Umetnost je stvaralaštvo koje ostavljamo iza sebe, bilo u pisanoj ili crtanoj formi, ili dela koja preduzimamo tokom života,“ objašnjava Mimoza koja je zaposlena u Radio Televiziji Kosova kao grafički dizajner za promociju.
Pojmu umetnosti Anđela pristupa na nešto drugačiji način.
„Umetnost je, pre svega, obrazovanje, poznavanje istorije umetnosti, kao i teorije forme, da bismo kroz stečeni kritički stav prema umetnosti i sami mogli da stvaramo iliti da razumemo istu,“ objašnjava ona.
Umetnost jeste i stvaralaštvo koje ostavljamo iza sebe i obrazovanje, poznavanje istorije i teorije, ali je i veza koja spaja pojedince i zajednice i koja na svojstven način doprinosi i izgradnji poverenja.
Kako poverenje vide umetnice?
„Poverenje je vera u drugo ljudi biće,“ Mimozin je stav.
„Poverenje za mene predstavlja sigurnost, bez sumnje,“ zaključuje Anđela.
