Kategorija: Blog Organizacije: NGO Mundesia Tags:
Prema poslednje dostupnim statističkim podacima, dve trećine stanovništva na Kosovu je radno sposobno. Ekonomski sektori sa najvećom stopom zaposlenosti su trgovina i proizvodnja. Najizraženija stopa nezaposlenosti je kod starosnih grupa 15-24 godina, dok je nezaposlenost izraženija kod žena. Sa druge strane, u trećem kvartalu 2021. ukupno je registrovano 2.479 preduzeća. Mladi, ali i muškarci i žene nezavisno od starosne dobi, opredeljuju se za pokretanje mikro biznisa.
Donekle toj odluci doprinosi o to da je potrebno manje ulaganja u smislu repromaterijala i opreme, a više truda, što su oni koji su započeli preduzetničke korake spremni da daju. A dogodila se i dodatna prepreka. Pandemija Covid-19 i gotovo dve godine duga vanredna situacija ima ogroman uticaj na privredu.
Kakvi se vlasnici mikro preduzeća na Kosovu nose sa trenutnom situacijom? Da li se sa istim izazovima susreću i oni sa severa, ali i sa juga? Da li međusobno sarađuju?
Besfort Kosova (Mikona Soap) iz Južne Mitrovice, bavi se proizvodnjom sapuna na bazi prirodnih sastojaka i visokokvalitetnih ulja, poput ekstra devičanskog maslinovog i kokosovog ulja i koriste se u lečenju mnogih kožnih oboljenja.
Koliko truda ulaže vidi se po boji, oblicima, ali i mirisima sapuna, a i pakovanja daju posebnu draž ovim već svojevrsnim rukotvorinama.
„Pokazali su se uspešnim u borbi protiv psorijaze, ekcema, akni, lišajeva, peruti i fleka. Između ostalih, protiv ovih oboljenja se uglavnom koristi naš sapun od kurkume i cimeta ili kurkume i karanfilića, kao i sapun od ruzmarina. Šta više, sapuni su ekološki prihvatljivi i rastvaraju se bez ostavljanja hemijskih ostataka. Posao sa ručno pravljenim sapunima može da bude izazovan, jer sve mora da se napravi ručno i potrebno je vreme da sapun prirodno izleči,“ objašnjava naš sagovornik.
Desetine kilometara dalje, Aleksandar Stajić iz Gornjeg Kusca, vlasnik je radionice za proizvodnju raznih predmeta od drveta. Od drvenog laptopa - igračke za najmlađe, do ukrasnih predmeta kao što su drvene kućice, prstenovi za salvete, makete, privesci...
„Bavim se izradom maketa, mini sobnih fontana, kaširanih ikona. A od prošle godine, uz nabavku CNC lasera za drvo, počeo sam da izrađujem i dekorativne predmete,“ dodaje Stajić.
I civilni sektor je prepoznao važnost podsticaja za mikro biznise. Organizacija Mundesia iz Južne Mitrovice posebno polaže na ekonomsko osnaživanje žena. Poljoprivreda, rukotvorine, proizvodnja kolača, zimnice, krojanje odeće... Čitav je niz onoga na čemu rade žene koje je podržala ova organizacija.
„Situacija sa pandemijom uticala je na svakom polju, a posebno na biznise ove vrste, zato što su ljudi više zainteresovani za druge proizvode neophodne za život, poput hrane, na primer. Dakle, nema mnogo zainteresovanih za kupovinu rukotvorina,“ kaže Hasime Tahiri-Hasani.
„Vlasnici preduzeća su teško pogođeni pandemijom, jer je poslovanje više puta ometano i prodaja je ugrožena. Lokalnim malim preduzećima je potrebno više podsticajnih programa od strane vlade i više subvencija i poreskih olakšica", objašnjava Besfort Kosova.
Kao jedan od izazova sa kojima se susreće, Stajić navodi i nabavku materijala, ali i nedostatak svesti o vrednosti ručnog rada.
„Naš narod slabo zna da ceni ručni rad i zbog toga sam nabavio CNC laser koji mi mnogo olakšava i ubrzava posao, a svoju robu najviše prodajem u Srbiji, preko Interneta", dodaje on.
Ono što je sigurno, nezavisno od prepreka, je da je ekonomsko osnaživanje važno ne samo kao, na primer, preventivna mera za sprečavanje nasilja nad ženama, već i kao podstrek za bolji ekonomski napredak za čitavo društvo i to nezavisno od toga iz koje zajednice građani dolaze. Ovo je posebno vidljivo sada kada pandemija i rast cena dodatno ugrožavaju ekonomsku dobrobit.
Ali, umrežavanje, i saradnja jesu dodatna vrednost i mogućnost za male biznise.
"Imamo saradnju sa partnerima sa severa i mogu da kažem da je ta saradnja jako dobra", kaže Hasime Tahiri-Hasani iz Mundesia-e.
I Besfort Kosova ističe važnost povezivanja zajednica i pružanja zajedničke osnove za razmenu dobara i mesta za umrežavanje.
"Zašto da se ne napravi i trajno multietničko tržište razmene lokalnih proizvoda koje bi stvorilo pozitivan ekonomski uticaj na zajednice i pomoglo ekonomskoj aktivnosti da ojača i da se, na taj način, smanji uvozna zavisnost i stvori veće bogatstvo za lokalno stanovništvo", kaže Besfort Kosova.
"Štaviše, lokalnim preduzećima je potrebno više mogućnosti saradnje kako bi proširili svoju proizvodnju i usavršavali se povećanjem kvaliteta svojih proizvoda. Vlasnicima lokalnih preduzeća potrebno je više prilika za umrežavanje i stvaranje više poslovnih prilika i otvaranje novih trgovinskih mogućnosti. Na kraju, plasman proizvoda i osiguranje tržišta za lokalne proizvode su najvažniji", zaključuje.
