Kategorija: Video Organizacije: Voc Up Tags:
U prvom podkastu www.kosovotrustbuilding.com razgovarali smo o jeziku i jezičkim pravima na Kosovu. Naš sagovornik o ovoj neiscrpnoj temi bio je Veljko Samardžić iz Centra za socijalne inicijative - koji stoji iza ideje platforme za učenje jezika VocUp.
U poslednjem krugu poziva za prijavljivanje na kurseve albanskog, odnosno srpskog jezika u okviru ove platforme, stiglo je preko 700 prijava.
"Ako uzmemo ovu brojku od 750 aplikacija, u periodu kada imate tenzije na Kosovu i tokom pet dana 750 ljudi vam dođe željni da uče jezik svojih komšija, koji razumeju da im je jezik potreban, koji nalaze racionalni razlog, zadovoljstvo, neki od njih ljubav u tome, onda razumemo da živimo u dve paralelne stvarnosti, jedna je - potrebe, a druga je - javni narativ", kazao je Samardžić.
"Brojka od 60.000 ljudi koji su koristili naš sajt više od 400.000 puta, pokazuje da ljudi imaju potrebu da komuniciraju, i mi samo želimo da damo ono što politike i institucije nisu dale", dodao je, navodeći da u svojoj nameri da zajednice na Kosovu uče jezike svojih komšija ostavljaju politiku po strani:
"I nikada nikog nismo pokušavali da nateramo da uči jezik, to ostavljamo korisnicima".
Za Samardžića ništa nije interesantno za posmatranje političkih odnosa među zajednicama kao što je to jezik.
"Ako ne poštujete nečiji jezik, onda vi, kao institucija, kao zajednica šaljete poruku da ti ljudi nisu dobrodošli. Zato uvek posebno obraćam pažnju na važnost i odgovornost svakog službenika koji, bez obzira na neke realne probleme, sprovodi zakon. Zakon o jeziku ne bi trebalo da se smatra manje važnim" - kazao je on.
Govoreći o odnosu institucija prema pravu na jezik i poštovanju prava na srpski jezik - kao jedan od zvaničnih jezika na Kosovu, kaže da se stav institucija menjao u skladu sa promenama u vladi u Prištini.
"Naravno, postoji i ljudski faktor, ponekad objektivni razlozi, ali hajde da budemo iskreni. Kada odete u instituciju, gde neko razgovara sa vama na ljubazan način, kada se on ili ona izvini, i kaže 'molim vas sačekajte, rešićemo nekako činjenicu da nemamo prevodioca, da nema dovoljno nas koji radimo, da ne vršimo obuku prevodica'. Kada dobijete neki vid izvinjenja, osećate se drugačije i gotovo da ćete preći preko toga da se ne poštuje zakon, nego što je to slučaj kada vam neko drsko kaže - 'ne, nauči jezik i dođi ponovo'. Institucije su u obavezi da sprovode zakon o jeziku isto koliko su u obavezi da sprovode bilo koji drugi zakon i ne prihvatam da je to zakon drugog reda", dodao je.
Sa druge strane, objašnjava da gotovo da nema institucije za koju može da se kaže da se zakon o jeziku u potpunosti poštuje:
"Neke razumem, neke ne, ali hajde da nešto bude jasno, poštovanje zakona o jeziku je poštovanje srpskog u Prištini i poštovanje albanskog u Mitrovici".
U razgovoru smo se dotakli i istraživanja koje je Centar za socijalne inicijative sproveo 2018 godine. Pitanja su se ticala uticaja jezika na odnose među zajednicama, njihovog osećaja bezbednosti, namere da uče, odnosno ne uče jezike svojih komšija.
"Što je bilo veće iznenađenje, kada smo pitali ispitanike iz srpske zajednice, da li bi njihovo znanje albanskog uticalo na veću interakciju sa Albancima, odnosno kada smo pitali - da li bi češće odlazili u većinski albanske sredine - odgovor koji nas je iznenadio bio je NE. Što znači da je jezik barijera, ali i da jezik nije jedina barijera. Moramo mnogo da radimo, odabrali smo jezik kao očigledan lako definisan problem, važno je da se priča o tome, ali iza toga ima mnogo nijansi za normalizaciju naših života" - kazao je naš sagovornik.
"Prošle godine smo pitali naše polaznike kursa, ljude koji su uvereni da im je jezik potreban, ljude koji uče jezik, šta smatraju da je najveći problem u integraciji. Ono što nas je iznenadilo (verske razlike na nivou statističke greške, političke razlike ne više od 5-6%), dva glavna razloga su različit odnos prema prošlosti i nerazumevanje jezika. Vidite da je naš odnos prema prošlosti apsolutno drugačiji, ali vidim vezu između ova dva glavna uzroka, bez komunikacije ne možemo ni da govorimo o našoj tužnoj prošlosti" - dodao je Samardžić.
