Kategorija: Blog Organizacije: Linking Through Lenses , New Social Initiative Tags: #MEDIA #YOUTH
Četrdeset i dva odsto svetske populacije, odnosno 3,2 milijarde ljudi koristi društvene mreže, pokazuju najnoviji podaci za 2021, dostupni na Internetu. Na vrhu liste najpopularnih nalaze se Facebook, Instragram i Twitter. Pomenutoj suverenoj trojci, poslednjih godina pridružio se TikTok. Nezaostaju ni Pinterest, Snapchat, Youtube, kao ni aplikacije za dopisivanje poput WhatsApp-a, Viber-a. Možemo li, danas, da zamislimo život bez društvenih mreža i Interneta? Preterujemo li u korišćenju istih? Šta kažu stručnjaci? Kako društvene mreže utiču na našu ličnost? Šta kažu influenseri?
Uloga društvenih mreža
O nizu tema razgovarali smo sa influenserima – Marijom Orović, Granitom Temajem, Ernom Salihu i Ivanom Pavlović.
Društvene mreže su važan deo našeg života i ne treba ih potceniti, smatra Marija.
„Velikim delom su olakšale komunikaciju, ali i postavile nova pravila u marketingu i poslovanju,” kaže.
„Pristup društvenim mrežama koji je neograničen i sveobuhvatan pruža mogućnosti ljudima koji imaju zajedničke interese da se pronađu, bilo u poslu ili društvenim odnosima. Stoga, društvene mreže su duboko ukorenile ljudsku potrebu za pripadanjem,“ smatra Erna.
„Ukoliko te nema na društvenim mrežama, ti u biti ne postojiš,“ izričit je Granit.
„Efikasno oruđe današnjeg doba“, tako društvene mreže vidi Ivana:
„Jednako kako su to nekada bili štampani ili digitalni mediji poput radija i televizije. Svi su dočekani sa bojaznošću, svi su doneli neku promenu i naposletku shvatani kao neminovnost u celokupnom razvoju društva.“
Svi koriste društvene mreže u identične svrhe. Promocija onoga što rade, svojih hobija, interesovanja ...
Putovanja
Ivana Pavlović (@ratomirovna) najaktivnija je na Instagramu.
„Napravila sam profil na ovoj mreži, jer sam želela da delim fotografije koje sam pravila na svojim putovanjima. Zamišljala sam to kao mali dnevnik putovanja. Kako su se razvijale sve mreže, tako sam počela da shvatam da njegova poenta nije više samo u deljenju, već u nekoj vrsti prodaje - svoga talenta, proizvoda, priče, pa i magle. Ko voli, nek’ izvoli. Trenutno koristim svoju stranicu kao neku vrstu bloga o putovanjima ili života na različitim mestima“, objašnjava.
Ples
„Trudim se da koristim društvene mreže kako bih promovisala ono čime mogu da pomognem, da budem informisana o aktuelnim dešavanjima u vezi sa poslom i ostanem u kontaktu sa svojim prijateljima i relevantnim pojedincima koji pružaju lični i profesionalni razvoj,“ dodaje Erna, osnivačica i direktorica JOY Dance and Sports udruženja.
Planine
„Osnovna svrha zašto koristim društvene mreže jeste ta da podelim svoju životnu priču, šta radim i kako sam provodio vikende u planinama. Cilj mi je i da podelim prelepa mesta Kosova, pešačke staze i lokalna preduzeća koja su u planinama,“ ističe Granit (@granit.temaj na Instagramu).
Marija Orović vodi travel i lifestyle blog kao i Instagram blog sve pod imenom maxytravelette.
„Društvene mreže koristim u svrhu promovisanja sopstvenog brenda koji sam razvila. Vrlo sam aktivna i u kreiranju video sadržaja na Youtube platformi. Pravim videe sa putovanja i prenosim utiske o nekom mestu, cenama i sličnim stvarima. Zatim je tu i lifestyle aspekt – sve od davanja saveta u vezi sa lepotom i kozmetikom, do uređenja doma i svakodnevnog života. Iako ja sve to još uvek smatram hobijem, neosporno je da polako, ali sigurno, razvijam sopstveni brend na Internetu,“ objašnjava Marija.
Prednosti iz ugla influensera
Ono što podjednano ulazi u raspravu o društvenim mrežama jeste svakako njihov uticaj. Prednosti su mnogobrojne.
Uz pomoć društvenih medija, marketing kompanije mogu tačno da odrede ciljne grupe, identičan pravac imaju i mali biznisi koji imaju društvene mreže i znaju kako da ih koriste za dobijanje klijenata – mogu da razviju svoj brenda, dopru do više ljudi, rašire svoj uticaj.
Društvene mreže „spajaju“ ljude, daju priliku da podelimo naše priče, stručnost, da razgovaramo o onome što znamo i po čemu želimo da budemo poznati, istovremeno privlačeći potencijalne profesionalne i lične veze – saglasni su naši sagovornici.
„Nikada nije bilo tako lako od proste ideje stvoriti aktivan i funkcionalan projekat. Pokrenuti svoj biznis, brend, podeliti svoju ideju, informisati ljude o najobičnijim ili najneobičnijim stvarima i okupiti grupu oko svoje priče. U isto vreme, kako se sve više ljudi uključuje na društvene mreže, prodajući ili predstavljajući nešto svoje, tako je konkurencija veća, pa se ta dostupnost već sužava. Ali, i dalje postoji. Društveni mediji su omogućili opstanak i razvoj i najmanjeg i najudaljenijeg čoveka na planeti i smatram to njihovim velikim plusom“, dodaje Ivana Pavlović.
Uloga društvenih mreža u kreiranju pozitivnih promena u društvu
Ono to je sigurno zaključak je da je uticaj društvenih mreža snažan i da može da bude ključ i pokretač i za društvene promene. Svedoci smo da smo do mnoštva informacija došli posebno tokom pandemije – upravo onda kada smo se preselili u virtuelnu stvarnost. Vitruelne izložbe, događaji, sastanci – odjednom nam je na jednom mestu bilo dostupno i ono za šta nam je ranije bilo potrebno višečasovno putovanje, novac...
Društvene mreže i njihov potencijalni uticaj na pozitivne promene u društvu bile su i tema panela My turn to influence koju je nedavno organizovala Nova društvena inicijativa (NSI) u sklopu projekta Linking Through Lenses.
Učestvovali su televizijska voditeljka Ana Rustemi, stručnjak za društvene mreže Mateja Simić i osnivač Halakatte.com Valjon Kanhasi Valon Canhasi.
Anu Rustemi na Instagramu prati više od 40 000 platilaca na Instagramu. Smatra da je influenserkom čini upravo ljudi koji je prate.
Moraš da budeš aktivan/na, da se baviš raznim stvarima, deliš iskustva. Moraš da budeš ti, poručuje mladima koji bi želeli da krenu njenim stopala, osvrnuvši se i na to da je ona svoj put započela kao blogerka.
Društvene mreže doprinele su demokratizaciji društva, ocenio je Canhasi:
„Svako može da kaže šta misli o određenoj temi.“
Ono što ima uticaj jesu dokazi primera koegzistencije i saradnje na društvenim mrežama - veruje on, navodeći kao primer trening koji je održao u Severnoj Mitrovici na srpskom i slike istog postavio na društvene mreže.
Moramo da nađemo zajedničku osnovu i zajednička interesovanja - savetuje Valjon, dodajući:
„Internet nam je omogućio da vidimo svet i da razumemo da je dodatna vrednost ta da sarađujemo jedni sa drugima, da prodajemo produkt i započnemo biznis ili određenu aktivnost.“
Matija Simić veruje da se kao društvo krećemo u dobrom smeru kada je u pitanju međusobna saradnja.
Prirodno je da postoji interakcija između srpske i albanske zajednice. Kada uklonite nacionalne barijere, kada nije tabu da sedite sa nekim iz druge etničke zajednice, prirodan je proces da stvarate zajednička, ne samo interesovanja, već i prijateljstva, zaključuje.
Ceo panel možete pogledati OVDE.
Mane iz ugla influensera
To je, međutim, jedna strana medalje. Druga je ona manje vidljiva, ali uticajna. Virtuelni svet pojedincima postaje važniji od onog realnog. Govor mržnje, širenje dezinformacija, polarizacija, narušavanje privatnosti, Internet nasilje...
„Ne treba zaboraviti ni trolove, koji svojim pogrdnim komentarima mogu uništiti nečije samopouzdanje, pa ga čak i odvesti u depresiju ili nešto gore. Meni je, kao roditelju, negativan aspekt društvenih medija jedna od glavnih briga u vaspitanju deteta. Mislim da zakoni kaskaju za razvojem društvenih mreža, i da na tome definitivno treba poraditi,“ dodaje Marija Orović.
„Veoma je jasno i praktično raditi na popularnosti svog profila ukoliko vam je cilj da zaradite na prodaji svojih usluga, koje god one bile, ali opterećivati se brojem pratilaca, samo zarad zadovoljstva tim brojem je pogubno za zdravlje i energiju jedne osobe. Nažalost, ovo je čest slučaj, koji nas dovodi do relitavizacije vrednosti, jer u bici za velikim brojem pratilaca, ljudi posežu i za nemoralnim sredstvima i plašim se da kroz nekoliko generacija mogu od toga da stvore standard, što se meni uopšte ne dopada“, dodaje Ivana Pavlović.
Iz ugla psihologa: Nametnuti sistem vrednosti i osećaj stida i isfrustriranosti
Još jedan deo negativnog uticaja je svakako zavisnost od društvenih mreža, ali i uticaj društvenih mreža na mentalno zdravlje pojedinca.
Psihološkinja Marina Jakovljević ističe da negativan uticaj društvenih mreža zavisi od više faktora - uzrast korisnika, psihička zrelost, stabilnost, temperament, životne okolnosti, kao i koje društvene mreže koristimo i na koji način, koje sadržaje biramo da pratimo i koliku važnost im pridajemo.
„Društvene mreže će svakako imati veći uticaj na mlađu populaciju, nego li na stariju, s obzirom na to da je to period kada se mladi ljudi još uvek bore za svoje mesto pod Suncem i svoj identitet, a često svoju vrednost zasnivaju na prihvatanju od strane vršnjačke grupe kako realne, tako i imaginarne. U razvojnom periodu adolescencije, mišljenje i sud vršnjaka imaju znatno veći uticaj na osobu nego li i sama porodica,“ objašnjava Jakovljevićeva.
Problem nastaje kada se lična vrednost osobe „direktno poveže“ sa brojem popularnih lajkova, pozitivnih komentara ili, pak, brojem prijatelja.
Po principu „što više lajkova - vredimo više i obrnuto“, dodaje.
Trenuci sreće, zadovoljstva, uspeha su najčešći sadržaj koji se deli na društvenim mrežama, kao i slike ’provučene’ kroz filtere koje predstavljaju jednu nerealnu sliku.
“Kada ovakav sadržaj doživimo kao nešto što je svakidašnje i normalnost, gde sve što odudara od savršenstva nije prihvatljivo, sve ovo može dodatno izazvati jednu frustriranost kod osobe i osećaj ličnog nezadovoljstva i neadekvatnosti, ali i pritisak da i sam mora biti lepši, uspešniji, srećniji, bogatiji,” navodi, takođe, i dodaje:
„Nametnuti sistem vrednosti pruža čoveku osećaj stida i isfrustriranosti ukoliko mu neki aspekt života nije jednako sjajan i savršen kao ’prijateljima’ na društvenim mrežama.“
Jakovljevićeva navodi i da su društvene mreže uticale na povećanu izolovanost čoveka, iako su, paradoksalno, oformljene da bi poboljšale upravo socijalne mreže među ljudima.
Pravilna upotreba društvenih mreža i realno sagledavanje šire slike rešenje su za potencijalne opasnosti koje nose društvene mreže - smatra ona:
„Ono što je sigurno jeste da svakako ne smemo dozvoliti da ovaj vid komunikacije sa ljudima bude dominantan i da zanemarimo lične kontakte kroz koje ćemo razviti sve zdrave, duboke i kvalitetne emocije kao sto su empatija, ljubav, sreća. Kvalitetna i bogata socijalna mreža je ogromna snaga pojedinca koja utiče na psihološko blagostanje i kvalitet života. To je snaga koja će nam u najtežim životnim trenucima pružiti kvalitetan oslonac i bazu da iz nje izađemo i da je prevaziđemo.“
Iz ličnog primera
Vratimo se influenserima. Bar oni sa kojima smo mi razgovarali jasno ukazuju na opasnosti društvenih mreža. Ističu da su društvene mreže svuda, a telefon neizostavni deo nas. Na nama je da ograničimo njihovo korišćenje, da nam ne budu bitnije od onih suštinskih stvari.
Balans je ključ svega – dodaje Marija Orović.
“Ukoliko ne dozvoljavamo da nam društvene mreže upravljaju životom i ostavljamo vreme za bitne stvari u životu, onda mislim da je to u redu. Društvene mreže su tu, hteli mi to ili ne, a na nama je da li ćemo ih iskoristiti na pozitivan način i u svoju korist. Iako se smatram ’zavisnikom’, ne zapostavljam druženje, vreme sa porodicom, posao”.
„Društveni mediji su li prozor u svet ili beg od dosade. Mi biramo kako ih koristimo, kao i sve ostalo u životu” - dodaje Ivana Pavlović:
“Treba biti oprezan i biti svestan svrhe njihovog korišćenja, čim je nema, onda nam ono ničemu ne služi. Moja omiljena izreka je ‘uposli se, da te đavo ne uposli’, smatrajući da, ako si na društvenim medijima tek da gubiš vreme, izgubićeš ga, a usput ćeš naći i način da ga gubiš u kontinuitetu, a sigurno ima korisnijih stvari koje bi mogle da se završe. Dokonost je najbolji prijatelj društvenim medijima, a njihov sadržaj je neiscrpan i podoban da nas drži prikovanima za ekran”.
