Kategorija: Blog Tags: #ENVIRONMENT
Zagađenje životne sredine i klimatske promene, hteli mi to ili ne, naterali su nas da razmišljamo o tome šta radimo planeti i sopstvenoj životnoj sredini. Institucije su odgovorne, kao i sami građani. Svi naši sagovornici ne samo da doprinose zelenim rešenjima već i u širem smislu utiču na mogućnost da se živi na više zelenih površina i smanji zagađenje. Pojedinačne inicijative, mala preduzeća, širi programi – sa jednim ciljem. Međutim, čini se da nedostaje šire razumevanje javnosti.
Kreativni aktivizam
DYVO je zvanično pokrenut 2018. godine, međutim, faza istraživanja je počela 2016. godine.
Da biste razumeli šta Dyvo zapravo radi, posetite njihovu Facebook stranicu. Jednostavno objašnjenje bi bilo – spora moda.
Počeli su sa ciljem da dokažu konceptni model u povezivanju tačaka između kreativnosti i kružnosti u rešavanju pitanja plastičnog otpada.
Posvećeni su svojoj strasti, odnosno poslu, ali i brizi o prirodi: „Stopljeni u savršenu kombinaciju da bismo krenuli u akciju. Mi to nazivamo kreativnim aktivizmom“.
Imaju za cilj da preispitaju trenutnu kulturu otpada, sa posebnom pažnjom na zagađenje plastikom.
Modne detalje proizvode od odbačene plastike, pa su i njihovi proizvodi održivi.
„Kako bismo kolektivno izlečili naše toksično ponašanje“ – objašnjava Dyvo tim za www.kosovotrustbuilding.com
Jedan od načina da se to uradi je deljenje znanja, jer DYVO deli i inspiriše i sledeću generaciju kreativaca i oni to vide kao neophodnost.
„Da skratimo priču, kultura otpada je nedostatak linearnog načina razmišljanja, a ovo je generacijski izazov – na kome moramo da radimo svaki dan da bi se promena desila“ – objašnjavaju oni.
Koliko je visoka svest potrošača o ovim temama?
„Zavisi od regiona, kulture i konteksta. Toliko razvijenih zemalja i zemalja u razvoju uspostavilo je kritičko razmišljanje prema potrošnji, lancima snabdevanja i direktnim/indirektnim načinima na koje to utiče na našu budućnost. Ako govorimo konkretno o regionu Balkana, još uvek nam nedostaje osnovna empatija prema problemu. Ovo kažemo zato što u našem istraživanju i angažmanu sa zajednicom jasno vidimo da ljudi znaju i definisali su da je plastični otpad problem, međutim, akcija je ta koja nedostaje. Ovo nameće veću saradnju vlada, institucija, civilnog društva, akademske zajednice zajedno sa građanima. Ne samo da razgovaramo o tome, već da počnemo da dajemo stvarna rešenja kako bi ljudi mogli konkretno da doprinesu promenama”.
Rastuća (RISE) ideja!
Projekat RISE ima za cilj da pomogne mladima sa Zapadnog Balkana da svoje poslovne ideje ostvare u uspešna preduzeća socijalnog preduzetništva u svojim zajednicama, sa jasnim društvenim uticajem.
To znači da mladi rade ne da imaju biznis koji stvara profit, već da se taj profit vraća u njihov rad koji pored preduzetničke strane ima direktan pozitivan društveni uticaj u njihovim zajednicama.
„RISE putovanje podržava ideje socijalnog preduzetništva, gde mnogi od njih rade na rešavanju ekoloških problema u svojim zajednicama“ – objašnjava Špend Mustafa iz Balkan Green Foundation.
Balkan Green Foundation upravlja Balkanskim zelenim idejama - regionalno takmičenje koje se organizuje od 2012. godine na kojem učestvuju zemlje WB6 i Grčka, a putem finansijskih grantova podržavaju zelene ideje u WB6 i Grčkoj.
Program je sada u fazi rada sa odabranim idejama i timovima.
„35 stepeni“ i Eko rešenje su dva tima koja su prešla u fazu inkubacije.
Posle četiri meseca nedeljnih treninga i mentorskih sesija jedan na jedan, sedam timova koji su deo RISE putovanja učestvovalo je u Demo danu gde su dva izabrana od strane stručnog žirija.
Ova dva tima sada nastavljaju svoj put u fazi inkubacije uz finansijski grant od 2500 evra i mentorstvo BGF-a na uspešnom sprovođenju svojih ideja socijalnog preduzetništva.
„35 stepeni radi na toaletnoj stolici koja postavlja telo u prirodan, udoban čučanj. Ovaj položaj u toaletu pomaže da budete zdraviji i da se osećate bolje. Pomaže u prevenciji i lečenju bolesti kao što su kolitis, upala slepog creva, hemoroidi, zatvor i rak debelog creva. Eco Solution se bavi otpadom hrane koji je među vodećim uzrocima zagađenja slatke vode; 33% hrane proizvedene za ljudsku ishranu svake godine bude bačeno. Eco Solution planira da razvije organski proizvod od otpada hrane koji optimizuje korišćenje prirodnih resursa na osnovu koncepta održivosti i reprodukcije“, rekao je Mustafa.
Komentarišući koliko su mladi ljudi zainteresovani za ideje zelenog socijalnog preduzetništva, Mustafa je rekao:
„Nažalost, ljudi nemaju mnogo informacija o konceptima socijalnog preduzetništva, o tome kako voditi poslove koji takođe imaju direktan pozitivan društveni uticaj u njihovim zajednicama. Ali, kako se to kod nas desilo, kada radimo sa mladima i predstavljamo rad koji radimo u ovoj oblasti, oni postaju veoma zainteresovani i podržavaju ovu ideju. Na našem prvom izdanju RISE putovanja, imali smo dva tima koja su sada potpuno funkcionalna, uspešna socijalna preduzeća”.
Leka lampe: Zasadi drvo!
Naučnici procenjuju da 80% kopnenih vrsta planete živi u šumama. Krčenje šuma je stoga jedan od najvećih rizika od izumiranja mnogih vrsta, kiseonika i hrane. Prema Global Forest Watch-u, od 2001. do 2020. godine, Priština je izgubila 2,87 ha drveća, što je ekvivalentno smanjenju drveća od 4,3% od 2000. godine.
U Prištini, dva najveća regiona bila su odgovorna za 81% ukupnog gubitka drveća između 2001. i 2020. Podujevo je imalo najveći gubitak drveća na 1,19 ha u poređenju sa prosekom od 411 ha.
Na ovu statistiku nas podseća Besnik Leka.
U javnosti je prepoznatljiviji po građanskom aktivizmu i zalaganju za drugačiji pristup vaspitanju mladića, van okvira patrijarhata. Ipak, on stoji i iza brenda „Leka lampe”
„Kroz naše poslovanje ‘Leka Lamps’, pokušavamo da izgradimo održivo poslovanje koje će pokrenuti novu kulturu ka očuvanju životne sredine od krčenja šuma i direktno doprinosi našoj misiji ‘Za svaku lampu koju napravimo, sadimo drvo’. Koristimo ekološki prihvatljive materijale i sadimo drveće“, kaže Besnik za www.kosovotrustbuilding.com.
Inspiracija za izradu lampi je potekla od Besnikovog oca, koji je bio šumar, mehaničar i veoma profesionalan umetnik/zanatlija. Besnik je počeo da pravi lampe 2017. godine, dok je eksperimentisao i pokušavao da radi na svom enterijeru.
„Postoji toliko mnogo industrija u vezi sa proizvodnjom drveta. Većina ne misli da moramo da vraćamo prirodi. Moramo da smislimo načine za poslovanje kako da ih učinimo održivijim i manje štetnim za životnu sredinu“ – dodaje Besnik Leka.
Sakupljanje smeća – za brigu o životnoj sredini
Arta Ibiši - Čitaku je pokrenula desetine aktivnosti čišćenja i u desetinama takvih aktivnosti je takođe učestvovala.
Kako je objasnila, uvek je imala osećaj za prirodu.
Na početku je godinama učestvovala u aktivnostima čišćenja koje su u Mitrovici organizovale različite organizacije.
„Nisam bila svesna da postajem aktivan ekolog. Tokom jutarnjih vožnji biciklom, svakodnevno sakupljam smeće (plogging)“, kaže Ibiši za www.kosovotrustbuilding.com
Nelegalne deponije u Mitrovici, koje uprkos nekoliko pokušajima da se zatvore, nastavljaju da funkcionišu, reke nastavljaju da se degradiraju zbog nedostatka odgovarajućeg upravljanja, a brzi urbani razvoj je smanjio zelene površine i stvorio sumorno okruženje.
Upotreba plastike, ova nezdrava i sve češća praksa, koju koriste građani ili lokalna preduzeća, nanosi veliku štetu prirodi, ali i zagađenju prostora.
Najposećeniji delove grada i dalje su sve zagađeniji, zbog preopterećenosti preduzeća za čišćenje, nedostatka kanti za otpad i svesti građana.
Arta je, svesna svih negativnih uticaja na životnu sredinu, pa je sopstvenim primerom ukazala na važnost brige. Međutim, što je još važnije, iz Artine individualne akcije formirana je grupa istomišljenika:
„Jednog dana sam odlučila da pozovem istomišljenike koji će podržati moju ideju i na sreću aktivnosti kao grupe počele su 07. juna 2020. Svaka aktivnost je postajala sve veća i jača, okupljajući ljude u cilju čišćenja životne sredine, a u međuvremenu kroz ove aktivnosti uspevamo i sami da se 'pročistimo”.
Grupa volontera se sada zove „Zaštitnici prirode Mitrovice“ i žele da smanje plastični otpad i opušaka koji se bezobzirno bacaju po zelenom okruženju. Njihov logo znači - Ušteda energije, sadnja, lobiranje i reciklaža.
„Zaštitnici prirode Mitrovice su grupa dobronamernih građana koji ne štede svoje vreme i trud da čine dobra dela za životnu sredinu oko nas. Odlučili smo da odvojimo dva sata subotom ujutru i to vreme posvetimo aktivnostima sakupljanja smeća u raznim delovima Mitrovice. Svaka planirana aktivnost je bila najavljena na društvenim mrežama gde smo pozivali građane svih uzrasta koji su ekološki svesni da nam se pridruže, a na svu sreću odziv je bio pozitivan na svaku aktivnost“, objašnjava Ibiši-Čitaku.
„Činjenica koja nam daje nadu je da postoji svetla budućnost za životnu sredinu. Svi imamo osećaj da je svaki učesnik željan da vidi pozitivnu promenu i da ima zelenije okruženje, a osećaj da učesnici pripadaju inicijativi kao što je čišćenje je veoma pozitivan osećaj. Ovom aktivnošću ne čistite samo okolinu, već čistite i deo sebe“ – dodala je ona.
Naša sagovornica objašnjava da je to za nju stil života.
Lobirala bi za obavezne kazne koje će sprečiti ljude da bezobzirno bacaju otpad i zagađuju prirodu:
„Ako čistimo deponije i mudro vodimo računa o otpadu, nastavimo sa aktivnostima koje bi doprinele smanjenju zagađenja životne sredine i emisije gasova staklene bašte, stvaramo više zelenog prostora i za ljude i životinje, tako da svi mislimo zeleno i održavamo okruđenje čistim”.
Poštovani čitaoče, sada je tvoj red da učiniš nešto za životnu sredinu.
